Како разговарати са децом о сексу

Искрени одговори на питања која је одраслима непријатно да изговоре. Свако дете, одрастајући, суочава се са стотинама питања о свету око себе - и родитељи су спремни да помогну, помажући им да их разумеју. Али питања о телу, физиологији или полу, толико важна за здрав развој наше деце, из неког разлога нас често збуњују, изазивају нелагодност и стид - и избегавамо искрене разговоре, заборављајући да управо са телом дете почиње да учи о свету, гради односе са собом и другима. Књига психолога Лидије Пархитко помаже да схватимо да сексуално васпитање није нимало страшно, срамотно или неморално. Напротив, разговарајући о овим темама равноправно са било ким другима, можемо помоћи нашој деци да истражују не само спољашњи свет, већ и унутрашњи: да разумеју своје тело, да разумеју своја осећања и сензације. Ауторкини промишљени и деликатни савети научиће родитеље да осетљиво разговарају са својим дететом о сексу и физиологији, односима и личним границама - како би поставили темеље за хармоничну личност која се брижно односи према себи и другима. За кога је ова књига: За маме и тате, баке и деке. Како читати књигу: Корисно је прочитати књигу у целости, али се може користити и као референца када тражите одговоре на конкретна питања. Од аутора: Једна од области моје праксе је дугорочни рад са одраслима у психотерапији. Чак и након много месеци, када је успостављен однос поверења, када смо разговарали о свим тајним и тешким животним тренуцима - сексуална сфера остаје табу. Нажалост, не знамо како да разговарамо о својим телима и својим осећањима: о страху и стиду који страшно заплићу ову тему. Многи моји клијенти - обични нормални људи, као и сви ми! - стиде се својих тела, плаше се да оду у тоалет, додирну себе, разговарају о својим сексуалним жељама са партнерима. Многи од нас мисле да су бол, страх, стрпљење и укоченост нешто природно и нужно блиско физичкој (и сексуалној) сфери наших живота. Скоро свака особа (посебно жене) има негативно физичко искуство: неко је некога додирнуо на погрешном месту, негде је болело, нешто је било страшно. И морали смо и морамо да ЋУТИМО о свему томе. Остајући без помоћи и без подршке. Заиста желим да ово променим. Надам се да ћемо заједно са вама моћи да нашој деци усадимо другачије разумевање сопствених физичких процеса и људских односа. Научићемо да осетљиво разумемо нашу децу и да разговарамо са њима о најтежим темама. Објаснићемо им тајне које и сами знамо и помоћи ћемо им да виде лепоту у томе. Моћи ћемо да им пренесемо вредност људских односа, здравих граница и брижног односа једни према другима.