Из старих записа: Одабрана проза

Лидија Гинзбург (1902–1990) позната је пре свега као бриљантна књижевна научница, ауторка радова о делима Лермонтова и Херцена, књига „О лирици“ и „О психолошкој прози“, „О књижевном јунаку“. Међутим, она сама је својим главним достигнућем сматрала документарну прозу, коју је писала углавном за себе, без наде у објављивање. Време је одредило другачије: током година перестројке и касније, Гинзбургови дневници и бележнице били су доступни читаоцу. Ова публикација укључује мемоаре истраживачице, који рекреирају јединствену слику књижевног живота од 1920-их до 1980-их — сећања Ахматове, Мајаковског, Мандељштама, Олејникова, Багрицког, Шкловског, Тињанова и других личности руске културе 20. века, као и „Белешке блокадника“ — сведочанство о психолошкој трансформацији човека у нељудским условима опкољеног Лењинграда. Гинзбургови текстови су невероватан пример интелектуалне строгости и моралне чврстине чак и у тренутку слома хуманистичких идеала.