Из љубавних песама

Поезија Семјона Надсона уживала је огроман успех код читалаца, какав никада раније није виђен у руској књижевности. Једина књига његових песама распродата је за три месеца, а затим је више пута прештампавана; песник је награђен Пушкиновом наградом Академије наука. Његов глас се показао изненађујуће у складу са временом; Надсонове песме, његове „песме љубави“, знале су се напамет, а у очима читалаца, то су биле странице из песникове стварне биографије, пуне драматичних судара (рана смрт родитеља, а затим и смрт вољене, тешка болест самог песника, његов песнички тријумф и клеветнички прогон од стране књижевних непријатеља). „Колико је суза проливено над његовим песмама, са каквом страшћу су читане и са каквим поштовањем је изговарано његово име!“, написао је Владислав Ходасевич. Надсон је преминуо када је имао само 24 године, на врхунцу славе, и постао је господар осећања целе генерације „безвременске“ ере, ере која је поделила златни и сребрни век у историји руске поезије.