Историја прозе у описима Земље

„Морам да одем – али куда? Морам да останем – али где да нађем место?“ Глобалне катаклизме последњих година формирале су у многима од нас осећај стварне и трансценденталне бескућништва и приморале нас да преиспитамо свој став према простору и географији. Књига Станислава Снитка „Историја прозе у описима Земље“ је уметничка студија нових временских и просторних услова, хроника изолације и, истовремено, покушај да се отворе врата затвореној свести. Књижевност и историја постају уточиште за усамљеника који је изгубио осећај дома: он лута кроз зечје рупе у самом њиховом ткиву и испробава широк спектар искустава. Открива неочекиване конвергенције између хронике сопствене болести и историје наративне прозе од антике до лењинградског подземља, а сам текст се претвара у песму о улози географије у књижевности, о ретким старим књигама, комичним ситницама свакодневног живота и о високој иронији, која мистериозно повезује најудаљеније идеје и ствари.