Историја пабова у Русији

Иван Гаврилович Прижов (1827–1885) био је руски публициста, историчар, етнограф и револуционар. Син сељака, ветерана рата 1812. године, који је стекао наследно племство, Иван Прижов је успео да стекне добро образовање, али се у младости заинтересовао за револуционарне идеје и завршио међу оптуженима у чувеном „случају Нечајевски“, што је подстакло Достојевског да напише роман „Демони“. Прижов је лишен племства и осуђен на тежак рад, али је наставио да пише и објављује до краја својих дана. Његова јединствена етнографска запажања и истраживања, запањујућа својом проницљивошћу и дубином продора у тему, пружају кључ за разумевање руског живота, било да је то начин живота сибирских старовераца, трговачке класе или самог дна друштва — просјака, будала, хистеричних жена и крчмарске олује. Ова публикација представља радове И. Г. Прижова, посвећене историји настанка пивница у Русији уместо традиционалних крчми. Истраживач испитује порекло, успон и пад јединствене народне културе и штетан утицај „суверених крчми“ на живот и морал сељака и градских становника.