Исповест једног хулигана

Сергеј Јесењин (1895–1925) је рођен у породици сељака у селу Константиново у Рјазањској губернији. Почео је да пише поезију са девет година. Са осамнаест година слао их је уредницима и, према његовим речима, био је изненађен што му дела нису објављена. Затим је „јуришао“ у Петербург и отишао право код Блока, коме су се јако допали свежи, „вокални“ стихови талентованог, самоуког песника. Убрзо је Јесењин постигао националну славу. После револуције, само се Мајаковски могао поредити са Јесењином по популарности; ипак, „последњи песник села“ осећао се као странац у земљи Совјета. Преминуо је млад, на врхунцу својих стваралачких моћи. Околности Јесењинове трагичне судбине више се не могу одвојити од митова, али његова искрена лирика и даље дирне својом исповедном искреношћу и чистотом. Ова публикација представља одабране песме и стихове Сергеја Јесењина.