Уметност Централне и Источне Европе од 1950. године

У историји уметности у другој половини 20. века, регион Централне и Источне Европе има хибридни статус као огромна гранична област између „Запада“ – капиталистичке Европе, где је у то време постојао покрет од неоавангарде ка постмодернизму – и СССР-а, где је беснела неравноправна борба између архаизујућег социјалистичког реализма и независне уметности која се измишљала у изолацији. Овај статус границе објашњава и недостатак пажње према уметности земаља „источног блока“ и њену разноликост, која је формирана у сталном дијалогу са Западом и СССР-ом и изнедрила многе оригиналне феномене, од којих су неки остали у сенци, док су се други развили у постперестројском периоду. Књига Рубена и Маје Фоукс један је од првих покушаја да се ово искуство генерализује. Она ставља у оптицај велики број архивског материјала и испитује различите уметничке трендове Источне Немачке, Пољске, Румуније, Бугарске, Мађарске, бивше Чехословачке и Југославије, конструишући историју регионалне уметности која је неопходна за процену иновативне уметности ових земаља данас.