Илузије др Фаустина

Хуан Валера је био шпански писац, дипломата и филозоф. Провео је шест месеци у Санкт Петербургу на дужности. Тако су се појавила његова „Писма из Русије“. У њима је Хуан Валера забележио хумористичне цртеже живота у Санкт Петербургу, дипломатске вести и своје мисли о развоју руске књижевности од хроника до Пушкина и Гогоља. Још једна ствар која приближава Хуана Валеру руској књижевности јесте то што су га западноевропски критичари назвали „шпанским Тургењевом“. Сам наслов романа – „Илузије доктора Фаустина“ – односи се на Гетеовог чувеног „Фауста“ и наговештава „изгубљене илузије“ у делима Балзака и Флобера. Али доктор Фаустино је више као минијатурни Фауст. Лик Хуана Валере није обдарен изузетним способностима, ђаво га не посећује и не нуди му бесмртност. Дон Фаустино Лопез де Мендоса је осиромашени аристократа кога обузимају деструктивне илузије. Дипломира на универзитету, добија докторат и покушава да пронађе место за себе у животу. Чини му се да само треба да се пресели у Мадрид, јер ће одмах постати изузетан филозоф, песник или политичар. Истовремено, др Фаустино тежи идеалној љубави, за коју је спреман да прода душу ђаволу. Дон Фаустино је тражи у облику своје рођаке Констанције, нотарове ћерке Росите и Вечног Пријатеља - мистериозног странца који га невидљиво посматра. Хуан Валера руши принципе романтизма и дозвољава да се идеал оствари. Али илузије се разбијају у парампарчад, а без њих, идеална љубав бледи.