Игра стаклених перли. Путовање у земљу Истока

Током целе своје стваралачке каријере, Хесе је био заокупљен размишљањима о судбини света, уметности и цивилизације. Писац је почео да ради на свом главном роману, „Игра стаклених перли“, неколико година пре него што су нацисти дошли на власт, објавио га је 1943. године, прекретници у Другом светском рату, и добио Нобелову награду за њега 1946. године. У овој, како ју је Томас Ман описао, „радосно мистериозној књизи“, написаној у атмосфери опште милитаризације и варварства, Хесе себи поставља главно питање: како спасити појединца и духовни принцип у периоду културног колапса и општег пада морала? Не покушавајући да прикаже реалност глобалне катастрофе, предложио је свој пут - бекство из друштва, повлачење у свет „чисте уметности“ и потрагу за „вечном истином“, у прелепу измишљену земљу Касталију, где се интелектуална елита будућности несебично препушта Игри стаклених перли. Због сложености структуре, преплитања многих жанровских облика, богатства симболике, термина и појмова из различитих области културе, роман није био схваћен и прихваћен од свих, али је одмах изазвао бурне дискусије и постао духовна референтна тачка за читаве генерације широм света. Публикација садржи и алегоријску причу „Путовање у земљу Истока“.