Јерусалим

Нортхемптон, Велика Британија. Овај древни град је некада био престоница саксонских краљева, последња битка Ратова ружа одиграла се у његовој близини, и овде се води прави рат између живота и смрти, између времена и људи. И на позадини ове неравноправне битке, одвија се прича о породици Вернал, лудацима и свецима са којима је небо некада разговарало. Један од најграндиознијих, најсложенијих и најдужих романа енглеске књижевности последњих година је „Јерусалим“ Алана Мура. Дужи је за 10 ауторских страница од „Бесконачне шале“ Дејвида Фостера Воласа. Али није само ствар у величини. Алан Мур је провео 10 година пишући „Јерусалим“, а роман је прави калеидоскоп књижевних облика: свако ново поглавље има свој стил, од традиционалног реализма до стиховане поеме, па све до поглавља у духу „Финегановог бдења“ Џејмса Џојса. На овим страницама могу се наћи древни демони и златнокрвни анђели. Луталице, проститутке и духови ходају раме уз раме са Оливером Кромвелом, Семјуелом Бекетом, Луцијом Џојс, ћерком Џејмса Џојса, Бафало Билом и многим другим стварним и измишљеним ликовима. Овде судбине људи могу бити одређене игром билијара, друге димензије су скривене испод познатог слоја стварности, а историја нашег света добија видљиво отелотворење. Истовремено, „Јерусалим“ је и права енциклопедија жанрова: дирљива породична сага и драма испреплетају се са једним од најоригиналнијих и најјединственијих приказа загробног живота, описом свакодневног живота - са историјским романом, детективском причом и научном фантастиком, говорећи о фундаментално новој перцепцији времена и простора. „Јерусалим“ је можда најнеобичнија и најјединственија књига објављена последњих година, која једноставно нема аналога у књижевности на енглеском језику.