Идеал образовања племства у Европи у XVII-XIX веку

Од 17. до 19. века, модели образовања племства у Европи претрпели су дубоке промене, изражене у новим институционалним облицима и систематизацији нових пракси: ширење кућног образовања и образовних путовања познатих као Велика тура, преношење наставе са латинског на националне језике, увођење нових дисциплина са циљем да се племићу дају професионалне вештине... Најважнији елемент и покретачка снага ових промена била је стална и све већа циркулација идеја у европском простору, па књига испитује еволуцију модела и пракси образовања племства у различитим европским земљама. Посебна пажња посвећена је Руском царству: историја образовања племства у овом делу Европе је мање развијена него за Западну Европу, док проучавање земаља попут Русије, које су касније укључене у процес паневропских културних трансфера, омогућава нам да направимо важна запажања и поређења која бацају светло на суштину овог феномена на целом европском континенту. Који су били циљеви образовања племства? У којој мери можемо говорити о распрострањености племићких модела образовања у Европи и можемо ли уочити њихову националну или регионалну специфичност? Како су тачно ови модели прилагођени циљевима модернизације и друштвеним променама у локалном контексту? Да ли је критика којој је образовање племства било изложено довела до одбацивања традиционалних образовних пракси у овој средини? Аутори ове књиге дају своје одговоре на ова и друга питања.