И простор је свуда

Виктор Александрович Соснора (1936–2019) био је песник, драматург, прозни писац и преводилац. Директни наследник традиција руске књижевне авангарде и неспорни класик чије стваралачко наслеђе још увек није у потпуности схваћено. Дуги низ година је водио књижевно удружење у Лењинграду. Почео је да пише поезију са шеснаест година, али је сачувано врло мало његових раних песама — аутор је, по сопственим речима, осећао „жељбу за самоспаљивањем“ и многе од њих је једноставно уништио. Његове песме засноване на „Причи о походу Игореву“ донеле су му заслужену славу: „За четири месеца постао сам познат, објављивао сам у највишим партијским публикацијама и ушао у четири најбоља песника у земљи.“ Али његов рад није био подложан никаквим подстицајима или ограничењима; он је био уметник кога је одликовала нека врста исконске, космичке унутрашње слободе. „Никада нисам писао за читаоца, или за... за било кога! Још горе, рећи ћу вам: никада нисам писао ни за себе. То једноставно пронађе неку врсту стања, разумете... и... написано је. А онда није написано.“