Држава. Шта филозофи пишу о њој

Од давнина, држава је саставни део друштва, као и начин његовог организовања. Већ у антици, представници интелектуалних кругова почели су да размишљају о природи власти. Старогрчки филозофи Платон и Аристотел сматрали су државу системом норми који одређује начин живота свих оних који су укључени у управљање, а римски мислилац Цицерон ју је видео као личну одговорност владара. Међутим, током векова, идеја о овом феномену се мењала. У средњем веку, политички теоретичар Николо Макијавели и филозоф Томас Хобс веровали су да се држава претвара у механизам дарова и казни, а власт је посебна сила којој није страна ни морална насиља. Мало касније, Џон Лок поткрепљује поделу власти на законодавну, извршну и судску, а Кант говори о вечном миру као крајњем циљу свих држава. Каснији филозофи су углавном критиковали власт: она је моћна, лако може да преузме умове људи, па је потребно одредити њене границе и бити у стању да је усмери да служи добрим циљевима. Ова књига ће вам помоћи да видите како се дефиниција државе мењала у светској филозофији и да разумете шта су водећи људи хуманитарне мисли уложили у њу.