Гласови совјетске периферије. Живот јужних миграната у Лењинграду и Москви

На крају совјетске ере, стотине хиљада миграната – Узбека, Таџика, Грузијаца, Азербејџанаца и других – стигло је у Москву и Лењинград у потрази за новим могућностима. Како су се интегрисали у центре совјетског живота? Да ли су се сусрели са расизмом и дискриминацијом? Како је совјетски концепт „пријатељства народа“ реализован у пракси? Ослањајући се на опсежна усмена сведочанства прикупљена током теренског рада, Џеф Сахадео анализира како је енергија миграната променила њихове судбине и животе две престонице. Аутор испитује њихове индивидуалне мотивације и стратегије како би разумео како су људи из различитих делова земље разумели Совјетски Савез и конструисали његове касне стварности. Њихове приче представљају Москву и Лењинград као чворишта вишеструких хоризонталних мрежа које су повезивале различите регионе СССР-а, помажу да се „стагнирајућа“ Брежњевљева ера сагледа као време динамичне друштвене трансформације и испитују сложени односи између центра и периферије, у којима су регионални идентитети истовремено потврђивани и уништавани. Џеф Сахадео је историчар и професор на Универзитету Карлтон, специјализован за историју Источне Европе, региона Кавказа и Централне Азије.