Херој нашег времена

Толико је књижевних хероја изгубило своју релевантност током последња два века и предато књишком забораву, али „сувишни човек“ Печорин, хладни циник који не верује у високе идеале, који живи „не срцем, већ главом“, себични расипник који напушта жене и неустрашиво искушава своју судбину, ипак је живији од свих живих. Ово је контрадикторна и двосмислена личност, јер је Љермонтов написао први психолошки роман у руској прози. Покушајте да непристрасно схватите - да ли се слажете са критичарима који су писали да је тако изопачени јунак увреда за Русију, или сте на страни Белинског, који је сигуран да је Љермонтов показао трагедију образованих људи тог (а можда и нашег?) времена?