Генеалогија морала

„Генеалогију морала“ (1887) је замислио Фридрих Ниче, велики немачки филозоф, као додатак свом делу „С оне стране добра и зла“, објављеном 1886. године. Спољашњи повод за писање „Генеалогије морала“ био је талас погрешних тумачења који је задесио аутора у вези са његовим претходним делом, у којем је Ниче покушао да формулише принципе новог моралног понашања које остаје морално чак и без повезивања са натприродним. У „Генеалогији морала“, Ниче, са својом карактеристичном парадоксалном мишљу и дубином психолошке анализе, испитује историју настанка предрасуда повезаних са „богом даном“ природом морала као таквог.