Род у совјетској незваничној уметности

Шта је род у окружењу где је родни идентитет једва био артикулисан? Како су се сексуалност, телесност, брак, рађање и васпитање деце одражавали у нецензурисаној уметности? У овој књизи, историја совјетског уметничког андерграунда је први пут приказана кроз призму студија рода. Уз помоћ ове оптике, историчарка уметности Олесија Авраменко гради нове принципе упоредне анализе дела западних и совјетских уметника, почевши од процеса формирања паралелне културе у СССР-у, њеног постојања током времена стагнације, па све до њеног раскола током година перестројке. Монографија посебну пажњу посвећује историји совјетске родне политике, њеном утицају на друштво и уметност. Авраменково истраживање је вредно не само због дубине разраде постављених проблема, већ и због јединственог материјала - низа интервјуа са учесницима уметничког процеса и његовим очевицима: Јосифом Бакштајном, Ирином Наховом, Вером Митурич-Хлебниковом, Андрејем Монастирским, Георгијем Кизевалтером и другима.