Фотографија и њене сврхе

Песник и прозни писац, критичар и историчар уметности, теоретичар и практичар уметности, као и редитељ, глумац и ТВ водитељ (плус, наравно, публициста и јавна личност, естета и левичар, марксиста и француски фармер, духовит човек и, на крају крајева, култна фигура), Џон Бергер је створио (синтетизовао, структурирао) посебан стил и метод приповедања, у којем све врсте уметности, уметничких школа и покрета, као и појединачне креативне биографије играју улогу ликова и заплета. <...> ауторово хватање текстура овде је увек шире од наведене теме и подразумева много подтекста и интересовања, вишеслојну нарацију која се може открити касније, кроз дубље разумевање контекста. Што дуже сте унутар такве књиге, то је она ефикаснија и дубља, јер други дах, повезујући се са њеним садржајем, припада читаоцу. Његовој перцепцији. Књига британског писца и ликовног критичара Џона Бергера (1926-2017), коју је аутор специјално саставио за руске читаоце, укључује есеје из различитих година посвећене фотографији, принципима функционисања послератног уметничког система, као и неким важним личностима културе 20. века, од Мајаковског до Ле Корбизјеа. Текстови, углавном писани шездесетих година 20. века, садрже како реакцију на догађаје тог времена (смрт Че Геваре, објављивање књиге Сузан Зонтаг „О фотографији“), тако и универзалнија дела из теорије и историје уметности („Кубистички тренутак“, „Историјска функција музеја“), која нису изгубила своју актуелност до данас.