Физика

Аристотел је један од највећих мислилаца антике, Платонов ученик и учитељ Александра Великог, који је у својим делима сумирао искуство класичне епохе старогрчке филозофије и имао огроман утицај на развој европске и светске културе, научник-енциклопедиста који је стајао у почетку модерне науке. Развио је један од првих универзалних модела универзума и холистички систем научних знања који покривају најразличитије области људског живота, изложио низ концепата и увео терминологију која се и данас користи у филозофском лексикону и у великој мери одређује смернице и хоризонте модерног научног мишљења. „Физика“ је Аристотелов фундаментални трактат, који се састоји од осам књига и служи као својеврсни увод у сва остала природно-научна дела мислиоца, укључујући и она која данас класификујемо као биологију и психологију. Трактат испитује принципе (или законе) било које природне појаве, као и опште проблеме кретања. Аристотелова Физика има мало заједничког са науком која се у нашем времену назива физика, ипак се овај трактат и даље сматра једним од највиших достигнућа људске мисли у односу на науку о природи.