Филозофска истраживања

„Нисам покушавао да својим радом поштедим друге труда размишљања. Желео сам нешто друго: да подстакнем некога, ако је могуће, да самостално размишља“, – тако је Лудвиг Витгенштајн формулисао свој кредо као научника у предговору „Филозофских истраживања“ – дела које је имало огроман утицај и на аналитичку филозофију и на филозофију постмодернизма. У њему је покушао да развије идеје које је изнео у „Трактатусу Логико-Филозофском“ и поново је за предмет свог проучавања изабрао језик – обичан језик свакодневне комуникације. Описујући различите стратегије „језичке игре“ коју сви ми, свесно или не, користимо када покушавамо да убедимо свог саговорника у нешто, или да на њега утичемо, да постигне неки циљ или једноставно да изрази своје мисли и осећања, он анализира ову игру и покушава да разуме њену логику. Али, парадоксално у многим својим исказима, Витгенштајн и овде остаје веран себи. На крају крајева, ако је, према Витгенштајну, критеријум значења увек и само логика, какво је онда значење језика, с обзиром на то да већина онога што човек каже противречи законима логике у једној или другој мери?