Годишња гозба Погребног братства

Млади истраживач креће из бучног Париза у далеку француску унутрашњост. Сања да детаљно проучи сеоски живот и обичаје мештана. Локални градоначелник постаје његов водич стазама Мочвара. Иза маске обичности, јунак ће открити смешне и страшне тајне. На крају крајева, чак је и његов водич по занимању главни погребник, млади вепар је посуда душе локалног опата, а сеоска будала је прави видовњак... И сви су они подложни вечном преображају судбина, неумољивом Точку, циклусу живота и смрти. Само једном годишње се он зауставља, и Смрт прави паузу. Тада се чланови Погребног братства окупљају на својој годишњој гозби да разговарају о горућим питањима и славе Живот - пунећи стомаке храном, пијући литре вина и заглушујући трпезаријским говорима! Они дефинитивно знају све о свету и човеку. Префињен, богат културним и историјским алузијама, понекад хомерски смешан, раблезијански богат, понекад психолошки продоран, текст Матијаса Енарда је права књижевна гозба.