Природне науке и мозак. Збирка главних дела великог физиолога

Књига представља најзначајнија дела великог руског физиолога, добитника Нобелове награде И. П. Павлова (1849-1936), који је дао огроман теоријски и практични допринос светској науци у области проучавања физиологије циркулације крви, варења и више нервне активности. Откривши условне рефлексе и проучивши их, Павлов је развио метод за физиолошки објективно проучавање менталних процеса. Иза детаљних извештаја о експериментима стоји дуг и мукотрпан рад како самог академика Павлова, тако и његових бројних запослених и студената, обављен са страшћу у име служења научним идеалима. Чак и упркос чињеници да је наука већ направила велике кораке, ова дела ће увек бити тражена, јер чине основу савремене физиологије и медицине. А предавања друштвено-критичког усмерења, која су обично обједињена под насловом „О уму уопште, о руском уму посебно“, откривају друге аспекте Павловљевог генија, показујући га као филозофа и аналитичара. „С правом се може рећи да се неумољиви ток природне науке од времена Галилеја приметно први пут зауставља пред највишим делом мозга, или, уопштено говорећи, пред органом најсложенијих односа животиња према спољашњем свету. И чинило се да то није без разлога, да је овде заиста критичан тренутак природне науке, будући да мозак, који је у својој највишој формацији – људском мозгу – створио и ствара природну науку, сам постаје предмет ове природне науке.“ (И. П. Павлов)