Доба врлина: После совјетског морала

Дуго времена, структура руског друштва је описивана од стране домаћих друштвених наука користећи прилагођене западне теорије и класификације. Као резултат тога, његово тренутно стање је представљено као скуп архаичних феномена, континуирано „одступање“ од друштвене и политичке „норме“. Такви описи су одговарали само на питање: шта недостаје у овом друштву? Студија Л. Фишмана је покушај да се напусти таква парадигма и да се тектонски помаци у колективном моралу који су се догодили у Русији крајем 20. – почетком 21. века опишу са флексибилније позиције. Аутор износи тезу да „зле“ институције и праксе понекад израстају из сасвим племенитих норми и вредности, а људима може недостајати искуства и далековидности да интервенишу у овом процесу. Читалац ће сазнати зашто је сама унутрашња логика совјетског друштва осуђивала његово кретање до тачке у којој се на крају нашло – значајну улогу у томе је одиграла специфична социјалистичка етика врлине и колективне праксе повезане са њом.