Посада Меконга. Ур, син Шама

Име креативног дуа Јевгенија Војскунског и Исаија Лукодјанова, иако није на водећем месту, као, рецимо, имена Ивана Јефремова, браће Стругацки или Кира Буличова, ипак је једна од најсветлијих страница у историји руске научне фантастике. Сама чињеница да је њихово прво заједничко искуство - роман „Посада Меконга“, објављен почетком шездесетих - издвојио из тока рукописа Аркадиј Стругацки, који је у то време био у редакцији Детгиза, красноречиво говори сама за себе. Књига је написана живим, људским језиком, ретким за научну фантастику тог времена, пуна хумора и добре ироније, мајсторски украшена детаљима јединственог живота јужнокаспијског града, људи у њој нису манекени, нису шеме, нису ходајући гласноговорници неког пројекта или идеје, већ једноставно људи, исти као и ми, нису генијалци, али нису ни будале. „Ур, син Шама“, написан више од десет година касније, формално се придружује „Посади Меконга“. У роману, јунаци „Меконга“ упознају сина Вавилонаца који се вратио на Земљу, пре неколико хиљада година отетог са Земље од стране свемирских ванземаљаца. Научна фантастика? Да, наравно. Али то је такође роман о љубави. О љубави која превазилази простор и време. Љубави, због које се проблем избора између општег универзалног ума за који је јунак везан и немогућности повратка у будућности са „неразвијене“ планете Земље на високоразвијену планету Еир решава у корист прве - планете на којој је Ур, син Шама, пронашао љубав.