Одјек времена

Године 1785, велики немачки песник Фридрих Шилер написао је „Оду радости“ и у њој је отелотворио најдубље снове европског просветитељства. Бетовенова Девета симфонија дала је Шилеровим речима крила, али век касније, исту „Оду радости“ су кооптирали нацистички пропагандисти и изобличили је до невероватних размера. Када је реч о томе како се друштво сећа ових све удаљенијих катастрофа, на памет падају историјске књиге, архиве, документарци и споменици уклесани у камену. Џереми Ајхлер нас позива да слушамо музичке споменике Другог светског рата. Аутор страствено и отворено заступа моћ музике као културног сећања, уметничке форме која може пренети значење прошлости. Аутор показује како су четири изузетна композитора – Рихард Штраус, Арнолд Шенберг, Дмитриј Шостакович и Бенџамин Бритен – проживели еру Другог светског рата и Холокауста, а затим отелотворили своја искуства у дубоко дирљивим, трансценденталним музичким делима која су одјек изгубљеног времена. Ајхлер је неуморан и инвентиван: црпи сведочанства писаца, песника, филозофа, музичара и обичних људи. Показује како је читава једна епоха била шифрована у овим звуцима и судбинама композитора. Ајхлер је посетио кључна места повезана са стварањем музике – од рушевина катедрале у Ковентрију до јаруге Баби Јар у Кијеву. Док живо сећање на Други светски рат бледи, „Одјеци времена“ нуде нове начине да се слуша и чује историја. Да се ​​у овој музици препознају одјеци онога што је нека друга епоха чула, писала и сањала, надала се и оплакала. Ова књига, пуна лиризма и саосећања према својим херојима, тера нас да размишљамо о наслеђу рата, о присуству прошлости у нашим животима данас.