Египатски митови. Од пирамида и фараона до Анубиса и Књиге мртвих

Ова књига говори о египатској митологији и како су древни становници долине Нила објашњавали свет око себе. Аутор говори о стварању и еволуцији универзума и владавини богова на земљи, упознајући нас са манифестацијама египатских божанстава у природи, домишљатим начинима на које су Египћани комуницирали са невидљивим силама које су лебделе свуда, са њиховим идејама о животу после смрти. Од звезда и небеских тела која су плутала на чамцима до ветра којим је управљао бог Шу, Египћани су свуда видели манифестације божанског. Богови и богиње, духови и демони могли су бити зли или корисни, мудри или опасни. Књига говори о авантурама најпознатијих божанстава као што су Ра, Озирис, Изида, Хорус и Сет, као и о мало познатим, али не мање фасцинантним митовима. Садржи више од 100 илустрација. За кога је ова књига: Познаваоцима историје, митологије и њиховог места у модерном добу. За свакога ко жели да зарони у животе народа прошлости. Од аутора: Шта је било пре мене? Шта се дешава око мене? Шта ће се десити са мном после смрти? Као и ми, стари Египћани су покушавали да одгонетну мистерије постојања; као и ми, износили су хипотезе посматрајући свет око себе. Оно што данас називамо митологијом Старог Египта настало је као резултат таквих запажања и размишљања; временом су формирали јединствену слику универзума. Митологија није само збирка прича о боговима и херојима, већ начин разумевања структуре света. Сваког јутра, огромна ужарена лопта се појављује иза хоризонта; котрља се небом целог дана, а затим тоне на западу. Шта је та лопта? Где нестаје? Како се креће? Без обзира да ли мислите да је сунце бог Ра, који плута небом у својој дневној баржи, или грудва нуклеарних реакција која нас је увукла у орбитално кретање, мислите на исти природни феномен. Стари Египћани су проучавали универзум без познавања физике честица, па су из запажања извлачили сопствене закључке. Њихове хипотезе и теорије родиле су оригиналну слику света, из њих се формирала посебна перцепција стварности; мит је постао језгро друштва, мрежа културних идеја наметнутих равнодушној природи. Прожет унутрашњом логиком, живот је добијао смисао; хаос је замењен редом; беспомоћност је замењена самопоуздањем; знање је протерало незнање. Свет, са својим окрутним пешчаним олујама и смртоносним шкорпијама, постао је нешто мање страшан. За старе Египћане, митови су били део свакодневног живота. Они су се одвијали свакодневно током дана, уклапајући се у овај вечни циклус стварања, уништења и поновног рођења, контролисан божанским силама. Нико није сматрао да је потребно свести догађаје у једну стабилну нарацију. Свака особа је била јунак свог мита. Богови - персонификоване силе природе - били су присутни у сваком делу универзума; митови су пружали објашњења и за ванредне и за обичне догађаје, и тако је створен мост од света људи до света богова. Штавише, позивајући се на митске догађаје, Египћани су се поистовећивали са боговима. Особа која је патила од главобоље постајала је Беба Хор, о коме се бринула његова мајка - оличење Изиде; покојник, лутајући кроз загробни живот, привремено је стицао снагу и моћи сваког божанства. Древни египатски митови уклапали су се у било које околности било ког људског живота и помагали су свима да схвате како свет функционише и зашто се добре или лоше ствари дешавају у једном или другом тренутку. У митовима и делима богова описаним у њима, постојао је одговор на питање: „Зашто се ово десило баш мени?“ Позивање на њих може бити утешно.