Ђаволи и свеци

Главни јунак, Џо (скраћено од Јозеф), је старац који свира Бетовена на клавиру на јавним местима. Срећемо га на железничкој станици и на аеродрому. Он расипа свој таленат великог пијанисте, сводећи га на ниво уличног музичара. Сваког дана, Џо свира усред гомиле равнодушних путника. Можда чека некога. Али кога и зашто? „Ђаволи и свеци“ је дуга прича о сирочићу, љубави, болу и губитку која је почела пре више од пола века, крајем 1960-их, на удаљеном месту на југозападу Француске. Када је јунак имао шеснаест година, његови родитељи и сестра су погинули у авионској несрећи. Младић је послат у верски интернат у Пиринејима, где се сусрео са окрутношћу, строгом дисциплином, неправдом и усамљеношћу. Тамо је упознао друге усамљене, напуштене тинејџере. Живот у интернату се вукао дан за даном, испуњен рутинским монотоним пословима, а његови становници су морали да трпе злостављање - батине, понижење, а истовремено - одсуство било каквих перспектива. Наравно, Џо је стекао пријатеље, али чак ни они му нису помогли да пронађе нови смисао у животу. Све док није упознао Роуз, ћерку главног заштитника интерната, истих година као и Џо, која је са њим учила клавир. Мало по мало, међу њима се распламсао први романтични осећај. Сада је јунак имао сан - да побегне са својом вољеном далеко од овог места. „Ђаволи и свеци“ је продоран роман о сломљеним судбинама и искривљеном детињству, о двосмислености и сложености света, где недавни мучитељи добијају људско лице, о музици и моћи уметности која спасава јунака чак и у најбезнадежнијим тренуцима живота.