Два мала романа

„Нисам гледао вести у последње време. Нисам чак ни гледао телевизију уопште. Није да сам раније волео вести, нисам могао да живим без њих. Сваког јутра бих гледао неколико вести на различитим каналима. Упоређивао бих како различити канали представљају исте чињенице. Било ми је невероватно важно да знам шта се дешава у влади, како иде борба против корупције, какве су последице тајфуна који је погодио Сахалин, шта је ново у области развоја авиона, као и животне средине, спорта и времена. Све ме је занимало... Али сада је постало јасно да се ништа занимљиво, или боље речено, значајно, не дешава. Нигде! Ни у свету, ни иза ових зидина. Ништа значајно. Зашто гледати вести ако ће бити само ружних лица која нешто говоре, и углавном неистинито. Можда ће вести показати и неке сточне фарме и, у најгорем случају, шумске пожаре негде у Канади. Али прво, тамо има много шума, а друго, тамо знају како да гасе пожаре. Зашто гледати ово? Јасно је да се тренутно све дешава само да би...“ мене. Свет може да се одмори... Сада сам у епицентру... или боље речено, епицентар сам ја.“