Друге обале

Књига мемоара Владимира Набокова, „Друге обале“ (1954), има необичну структуру и сврху: реконструишући далеку прошлост – од првих година 20. века до маја 1940. – он покушава да у њој открије развој и понављање тајних тема у манифестној судбини. Чак ни најтрагичније године руске и европске историје, којима је Набоков био сведок, не могу спречити такав развој и понављање. Упркос времену и простору, аутор „Дара“ и „Лолите“, са невиђеном вештином и упорношћу, тежи да се врати свом срећном детињству на имању – ако не од крви и меса, онда као свој „двојник у америчком капуту са крзном викуње“.