Пријатељ ме је одвео код психијатра. Како сам био син богова, водио свемирску мисију и хроничарио своје лудило.

Фасцинантна аутофикција, прича о болести и исцељењу, о границама „нормалности“ и о томе шта доживљава особа која луди, а да то не примећује. Тако су о себи могли да испричају Били Милиган или јунаци прича Оливера Сакса. Читајући ову књигу, апсолутно свако може да испроба све о чему аутор пише. Ово није само прича о „лудилу“ – она покреће дубока светоназорска и егзистенцијална питања. Написана је динамично, узбудљиво, у дијалогу са читаоцем, могло би се рећи чак и интерактивно. Аутор се местимично игра са нама: на пример, описујући различите гласове у својој глави, изненада пита: „Да ли читаш ове редове својим гласом или мојим? Шта, је ли ти срце прескочило откуцај, зар не?“ (читаочево срце заиста прескочи откуцај у том тренутку). Немогуће је отргнути се од текста. И упркос чињеници да тема није једноставна, књига оставља инспиративан и животно афирмативни укус. Коме је намењена ова књига? За љубитеље књига „Мистериозни случај Билија Милигана“, „Човек који је помешао жену са шеширом“ и „Цвеће са Алџерноном“. Од аутора: Пре неколико година, потпуно сам се сломио. Толико да су ме морали везати за кревет у менталној болници како не бих могао да се повредим. Немам појма када је моје лудило почело. Кад би људи знали колико често се осећају изгубљено, престали би да се плаше да то помену наглас. Ову књигу сам написао првенствено за себе, у случају да гласови у мојој глави изазову ново узбуђење, и за оне који су прошли кроз сличну муку - можда им моје искуство некако може помоћи. Обнова себе од нуле је исцрпљујући посао, али и узбудљив, јер враћате способност да доживите праве емоције. Једног лепог дана, схватићете да стварате особу каква желите да будете.