Дионисијева табла

СССР, почетак 1970-их. Стари, некадашњи провинцијски град неколико стотина километара од Москве. Кандидаткиња историје уметности Ана, која је недавно одбранила дисертацију о делима иконописца Дионисија, сазнаје да је икона из шеснаестог века нестала из оближњег манастира. Ана креће стопама нестале слике Спаситеља, не схватајући да су то трагови крви. Шездесетих година 20. века, Алексеј Смирнов фон Раух (1937–2009) је својом прозом оставио неизбрисив утисак на редовне посетиоце круга Јужинског, а сликарством на познаваоце модернизма у Чешкој и Немачкој. Прекинувши везе са спољним светом, Смирнов је тридесет година провео унутар зидина цркава и манастира, рестаурирајући фреске и посматрајући паралелни живот совјетског друштва, где су се преживели потомци племића, одбегли монаси, предузимљиви страни туристи, декласирани елементи и свеприсутни официри КГБ-а испреплитали у загушљивој борби. Задивљујући, истинит и стога још суровији роман „Дионизијева табла“ написан је 1976. године и стављен у фиоку без икаквих изгледа за објављивање. Изгубљено ремек-дело руске књижевности, убедљиво показује да се централна питања живота у Русији нису променила ни педесет година, нити петсто.