Пут ка неслободи

Један од најзанимљивијих концепата савременог развоја највећих геополитичких играча. Совјетски Савез је свој историјски развој, а заједно са њим и своју историјску мисију, схватао линеарно и без алтернатива. Технички прогрес – друштвене промене – револуција – утопија. САД су своје постојање схватале на исти начин без алтернатива: тржишна економија – демократија – народна срећа. Европа је такође следила линеарни пут, само што је њен пут претпостављао следеће фазе: нација – жеља за миром, после разорног Другог светског рата – интеграција – просперитет. Ниједан од ових путева, како Снајдер јасно показује, није био пут ка слободи. Након распада Совјетског Савеза, и Америка и Европа су се још више увериле у исправност својих доктрина – управо оних које Снајдер назива „политиком предодређења“. Модерна Русија је одлучила да се не враћа овој политици. Уместо тога, постала је проводник „политике вечности“, коју је у великој мери створио Иван Иљин, омиљени филозоф Владимира Путина. У овој филозофији, време је циклично, једна нација је постављена у центар универзума и сматра се беспрекорном, а свет око ње је насељен непријатељима, против којих су сва средства добра. Трампова Америка, као и Европа, растргана мноштвом проблема, са све већим интересовањем гледају на ову доктрину. Свет ће наставити путем ка неслободи. Али још увек имамо шансу да се од ње окренемо.