Кућа тишине

Готово сви романи Орхана Памука смештени су у Истанбул, мистериозни и лепи град који је доживео свој највећи процват и тужни сумрак свог пада. Ова двојност се често огледа у ликовима и судбинама јунака који нису у стању да се отресу прошлости, која наставља да утиче на њихове мисли и поступке. Такви су јунаци другог Памуковог романа, „Кућа тишине“, једног од најдирљивијих и најтужнијих ауторових дела, које по свом мајсторству и емоционалној снази подсећа на „Сто година самоће“ Гарсије Маркеса и „Децу поноћи“ Руждија. Прича о једној породици се пред читаоцем одвија, полако, из перспективе њених различитих чланова, од којих је сваки затворен у својој кући тишине, испуњеној неисказаним сновима и узнемирујућим размишљањима о прошлости.