Кућа сећања и заборава

Овај роман даје наду да се човек може сакрити чак и од апсолутног зла. Сакрити се од њега, доказати се јачим од било каквих околности. Алберт Вајс успева да преживи Холокауст, али сећања га прогањају целог живота, као и звук воза који води његове родитеље у Аушвиц и претвара његовог млађег брата у птицу. Много година касније, шетајући Њујорком, Алберт наилази на Кућу сећања и заборава - улазећи унутра, можете заувек заборавити све што вас је толико дуго мучило. Али зар сећање није оно што нам даје истинско знање о себи? А шта ако поред физичког света, засићеног злом, постоји и други - суптилни, онострани? Хоће ли људи који су му драги нестати ако Алберт избрише мучне слике из свог сећања? Роман Филипа Давида, угледног савременог српског писца, је мозаик сећања, писама и визија који илуструје и истовремено оповргава теорију Хане Арент о баналности зла и колективној одговорности за оно што је учињено.