Кјокина кућа

Јукио Мишима (1925–1970) је звезда књижевности 20. века, најчитанији јапански аутор на свету, човек бриљантног талента који је постао познат и по својим делима, која обухватају широк спектар и разноликост жанрова (романи, драме, кратке приче, есеји), и по својој запањујућој биографији (његова опсесија бодибилдингом, његове крајње десничарске политичке склоности и његов харакири након неуспелог покушаја монархистичког пуча). „Кјокина кућа“ је прича о четворо младих људи, редовним посетиоцима салона (или храма) где господарица (или свештеница) Кјоко влада врховно. Ова четири су четири аспекта самог аутора: осетљиви, невини уметник, енергични боксер, непризнати нарцисоидни глумац опседнут спортом, хипнотисан сопственом лепотом, и бизнисмен који, док се претвара да је каријериста, исповеда нихилизам, презире стварност и верује у неизбежни крај света. А са њима је и Кјоко, њихово огледало, њихов водич на њиховом путовању кроз пакао модерности, господарица куће у којој сви проналазе склониште и могу да отворе своје душе. Прва је половина педесетих година прошлог века — послератни период у Јапану је завршен, просперитет већ пушта корен и постепено расте из разарања, али свих петоро не верује модерности и, гледајући са Кјокиног балкона, виде само рушевине. Ново доба је зид, ћорсокак, „џиновски јаз, безобличан и безбојан, попут одраза летњег неба у огледалу“, како су критичари писали деценију и по касније, иста интонација ће звучати код Хјуберта Селбија млађег. Четири госта и Кјоко ће на кратко пронаћи успех, али успеху неизбежно следи пад, разочарање, смрт. Једног дана, врата Кјокине куће ће се затворити. Крај света је неизбежан. Сви још увек живимо на његовом прагу. Обожаваоци и даље жељно ишчекују превод овог романа на енглески, а ми смо га први пут објавили на руском.