Кућа у којој се срца сламају

Ова збирка обухвата три драме Бернарда Шоа, посвећене теми која је неизменично окупирала великог драмског писца током његове дуге стваралачке каријере - теми друштвених недостатака, непредвидивости људске природе и дуалности људске душе. „Кућа сломљених срца“ једна је од Шоових „визитних карти“, духовита и суптилна трагикомедија о обичајима британског високог друштва после Првог светског рата, којом је аутор био инспирисан, по сопственим речима, драматургијом Чехова. „Професија госпође Ворен“ је, напротив, једна од Шоових најтужнијих драма: на крају крајева, њена насловна јунакиња је ишла на веома непристојне поступке како би обезбедила бољи живот својој ћерки, и на крају је од ове ћерке одбачена. Представа је оцењена као неморална и забрањено јој је извођење до 1902. године. Политичка гротеска „Горко, али истинито“ је немилосрдна пресуда коју аутор изриче британским интелектуалцима послератног периода – „изгубљеним душама које силазе у понор“, чији су ставови, карактери и понашање били погођени неприродном структуром живота.