Дневници 1879-1912

Богдановичи - Јевгениј Васиљевич (1829-1914) и његова супруга Александра Викторовна (1846-1914) - били су познати широм Санкт Петербурга. Генерал Богданович, чиновник Министарства унутрашњих послова, тајни саветник, старатељ Исакијевске катедрале, ревносни монархиста, издавач и публициста, био је домаћин чувеног политичког салона који је постојао више од пола века - од 1860-их скоро до Првог светског рата. „Безброј веза и познанстава неприметно су учинили мој дом местом окупљања свега патриотског у нашој Отаџбини... Сви долазе код мене у посету, састају се, окупљају, свађају се, доручкују за истим столом и размењују информације, мисли, жеље... Ниједан догађај, мање или више вредан пажње, не пролази поред мог дома, и нема једних новина које не би заостајале за разговорима „код генерала Богдановича“. Као резултат тога, Богдановичи су били веома информисани људи, а Александра Викторовна је годинама водила дневник, где је пажљиво и педантно бележила много тога што је чула од гостију - министара, губернатора, војсковођа, службеника дворског одељења, црквених јерараха, дипломата, новинара, бизнисмена, посланика итд. Њене белешке (политичке, световне, свакодневне природе), које се налазе у Руском државном историјском архиву у Санкт Петербургу, броје се на стотине. Дневници, који обухватају догађаје од 1879. до 1912. године (са скраћеницама и без свезака за 1882-1887, које су вероватно изгубљене), први пут су објављени под насловом „Последња три аутократе“ године.“ 1924. Од тада је тешко пронаћи аутора који пише о последњим годинама царства, а који се не би позивао на белешке генерала Богдановича.