Моја деца

„Моја деца“ је други роман Гузељ Јахине, најзначајније дебитанткиње у историји модерне руске књижевности, добитнице награда „Велика књига“ и „Јасна пољана“ за бестселер „Зулејха отвара очи“. „У свом првом роману, који је брзо постао познат и годину дана након дебија већ је живео у тридесет превода и на врху светских књижевних награда, Гузељ Јахина нас је бацила у Сибир и истовремено показала татарску природу у себи, и у Русији, и, могло би се рећи, у свима нама. А сада она урања читаоца у хладну волшку воду, у влажну маховину и тресет, у таласе и муљ, у Етел-Булга-Су, и њена „народна мисао“, попут Волге, је дубока, и она испитује немачку природу у себи, и у Русији, и, могло би се рећи, у свима нама. У заплету су у првом плану љубав, смрт, историја, политика, рат и креативност...“ Елена Костјукович Поволжје, 1920-1930-те. Јаков Бах је руски Немац, учитељ у колонији Гнадентал. Одавно се окренуо од света, одгаја своју једину ћерку Анче на осамљеној фарми и пише бајке које се чудесно и трагично остварују. „Желела сам да испричам о свету немачког Поволжја - светлом, оригиналном, живом - о свету који су некада створили странци у страној земљи, а данас изгубљеном у прошлости. Али ово је такође прича о томе како велика љубав рађа страхове у нашим срцима и истовремено помаже да их превазиђемо.“ Гузел Јахина