Дан гнева. Нови сигнал

Север Гансовски је у књижевност дошао као реалиста. Али у уским оквирима тада владајуће (1950-их) досадне књижевне градње, недостајало му је ваздуха. То се дешавало многим руским писцима научне фантастике - Сергеју Снегову, Аркадију Стругацком, Александру Шалимову... Тако се Гансовски почетком 1960-их окреће од соцреалистичког канона и прави корак у непознато - пише своју прву научнофантастичну причу. Упркос једноставној, чак и формулаичној радњи - последњи мамут на земљи откривен је у Сибиру - прича је привукла пажњу читалаца живим, не књишким, већ људским језиком и светлошћу описаних детаља. А такође и трагичном нити коју је аутор уткао у ткиво радње. Све то - живи језик, светле, незаборавне слике и пишчев брижан став према проблемима човека и целог живота у свету и Универзуму - ускоро ће постати Гансовскијев креативни стил и довести га у ред водећих писаца научне фантастике Русије. Књига обухвата најбоље од онога што је аутор написао током своје стваралачке каријере у области руске научне фантастике.