Бејлисова афера и мит о јеврејској завери у Русији почетком 20. века

Дана 20. марта 1911. године, тринаестогодишњи Андреј Јушчински пронађен је избоден на мртво на периферији Кијева. Четири месеца касније, полиција је ухапсила Мендела Беилиса, тридесетседмогодишњег оца петоро деце који је радио као службеник у оближњој фабрици цигле. Није било доказа који би умешали Беилиса у убиство, главни тужилац био је осумњичени за убиство, а оптужба се заснивала на такозваној „крвној клевети“ – фолклорној причи према којој Јевреји користе крв хришћана у ритуалне сврхе. Руско друштво, тада на ивици историјске катастрофе, било је подељено између оних који су се залагали за Беилисову невиност и оних који су покушавали да искористе случај као изговор за велике антисемитске кампање. Државно тужилаштво изазвало је протесте широм света, а Беилисову одбрану бранили су Томас Ман, Х. Г. Велс, Анатол Франс, Артур Конан Дојл, надбискуп Кентерберијски, и Џејн Адамс. Аутор, амерички новинар и продуцент Едмунд Левин, био је један од првих који се окренуо материјалима случаја и детаљно испричао причу која је постала симбол и страшно упозорење о застрашујућој моћи и упорности лажи.