Од женског

Нове приче Владимира Сорокина говоре о женама: у рату и у суровом свету, у околностима непријатељским према женској природи. Чуварка у концентрационом логору, будућа звезда прогресивне уметности, девојчица у совјетској болници, млада генијална шахисткиња, студенткиња перестројке и друге хероине збирке разликују се једна од друге, али имају једну заједничку ствар: насиље које су доживеле неповратно их мења, али не брише, већ само изоштрава њихову индивидуалност. Сорокин остаје свој - гради карневалске дистопије, жонглира цитатима из канонске руске књижевности и реификује метафоре - и истовремено наставља да се креће у новом правцу. Растуће симпатије према сведоцима и невољним учесницима великих геополитичких драма, наратив и лиризам које је поставила „Снежна мећава“ и наставила у „Доктору Гарину“, посебно су приметни у „De feminis“. Осетљив на дух времена и увек испред свог времена у својим проценама, Владимир Сорокин јасно се изјашњава против дехуманизације антагониста.