Поклон

Роман „Дар“ је Набоковљево последње и, можда, најсавршеније дело на руском језику. Роман се фокусира на живот младог руског емигранта Фјодора Годунова-Чердинцева у Берлину, његов стваралачки пут и развој као писца. Подударност са Набоковљевим берлинским периодом, са почетком његове писачке каријере под псеудонимом Владимир Сирин, одмах упада у очи. А ако у предговору аутор упозори да га не треба поредити са главним ликом, онда ће ретки читалац одолети игри „пронађи десет разлика“. Набоков, као и у другим својим романима, прелама стварност, градећи паралеле са својим животом. Детињство у Русији, топли односи са мајком, смрт оца – сви ови мотиви се појављују у роману, само је сценографија промењена. Роман садржи и многе пародије: совјетски критичари, декадентни емигранти и писци савременици Набокова су на удару, али све слике су шифроване. Дакле, намерно одбијање поређења стварности и фикције у предговору је тајни позив да се завири у дубине огледалских одраза и покуша да се разоткрије роман „Дар“.