Човек водоземац

Књига обухвата два романа оснивача совјетске научне фантастике Александра Бељајева - „Човек водоземац“ (1928) и „Човек који је пронашао своје лице“ (1940) - чији главни ликови, захваљујући достигнућима модерне медицине, пролазе кроз невероватне метаморфозе које заувек мењају њихове судбине. Млади Ихтијандар - несумњиво најпознатији лик Бељајеве прозе - као резултат смелог експеримента који је некада спровео његов усвојитељ, аргентински хирург Салватор, стекао је способност да живи у воденој стихији, што му даје хармонију са природом и сусрет са прелепом Гутијером и истовремено постаје његово проклетство, заувек одвајајући човека водоземца од његове вољене и од људског рода. Јунак другог романа, амерички глумац Антонио Престо, ружни патуљак са смешним гестовима и изразима лица, комичар по природи и трагичар у души, одбачен од сујетне холивудске диве и уморан од тога да буде извор универзалног смеха, одлучује да радикално трансформише свој изглед, не слутећи какве ће драматичне промене то донети у његов живот...