Људска животиња

Исланд, Бадње вече. У ово доба године, становници једва да виде дневну светлост - само поларну ноћ около. Главни лик Домхилд, бабица, живи у Рејкјавику, која је наследила стан од своје баке, која је такође била бабица у прошлости. Док се Исланђани спремају за страшну олују која ће ускоро погодити острво, Домхилд открива да је њена бака оставила своје рукописе. Они садрже размишљања о људској природи и случају. Олафсдотирина необична, али, као и увек, изврсна, проверена и као да је исклесана од костију књига о рођењу и смрти, о најкрхкијој и најрањивијој животињи, животињи рођеној без перја и паперја, вуне и крљушти - о човеку. „Идеја ми је пала на памет када сам сазнала да се станови често продају заједно са имовином покојника. Испоставља се да благо које сакупљамо никоме не користи“, признала је ауторка у једном интервјуу.