Биро за гласине

„Трачарски биро“ је обиман портрет једне породице, али истовремено и фасцинантна рефлексија о тајнама блискости и поверења и о стању универзалног бродолома који нас све спаја. Јунакиња романа се заљубљује, удаје, рађа ћерку, учи књижевне занате, бори се са стеницама у стану, иде на јогу, покушава да схвати да њен муж има љубавницу, али то је спољашње. Заправо, примарни осећај је да је све на свету повезано: наша свакодневица, пуна ситница, и речи Китса, Кафке, Рилкеа, љубавна писма са жигом „Трачарског бироа“ и очајничко искуство руских космонаута, нежна мајчинска љубав и савети домаћицама за 1896. годину. Џени Офил пише са хладнокрвном прецизношћу, језиком који светлуца од беса, духовитости и френетичне меланхолије. Успела је да створи изузетно задивљујућу причу о пролазности ствари и њиховој неухватљивој лепоти.