Бурни 16. век: Хабзбурговци, вештице, јеретици, крваве побуне

Књига познатог историчара Франсиса Вејнса посвећена је прекретници у европској историји — необично дугом и догађајима богатом 16. веку. Ово је кључна прекретница која је упијала карактеристике како залазећег средњег века са његовим ловом на вештице, реформацијом и бруталним ратовима, тако и Новог доба, ере промена и научних открића. Рат следи рат, у Европи избијају побуне, вештице се спаљују на ломачи. Османске трупе нападају Европу. Мартин Лутер пише „95 теза“, због којих ће бити екскомунициран. Границе хабзбуршких поседа протежу се толико далеко да ће касније бити назване царством „над којим сунце никада не залази“. Аутор пред читаоцем открива живописно платно, на којем има места за цара Карла V и Вилијама Оранског, велике уметнике и сурову инквизицију. У једној фасцинантној књизи, Вејнс је успео да обухвати цео 16. век, који је поставио темеље модерног друштва. Пажњи историчара измичу не само познати монарси, већ и обични људи. „Овај век се понекад сматра прелазним: историјским мостом ка добу просветитељства, колевци нашег садашњег погледа на свет. Али почетна тачка за друштво знања какво данас познајемо заправо је постављена у 16. веку... Од овог века па надаље, људи су одлучно гледали напред, а не назад“ (Франсис Вејнс).