Оклопни пароброди

Године 1918, Уставотворна скупштина у Самари, Троцки у Нижњем Новгороду, побуњеници у Ижевску и чекисти у Перму, сви су стекли речне флотиле. А у свету је беснела инжењерска револуција, када су парне машине конкурисале дизел моторима, а борба лидера производње нафте - британског концерна Шел и руске компаније браће Нобел - снажно се умешала у руску конфронтацију између црвених и белих. Рат су водили људи, технологија и капитал. У крвавом и ватреном вихору, речни људи су се нашли час црвени, час бели. Били су приморани да пуцају на своје другове у главном послу свог живота, приморани да потапају пароброде - славу и понос речне флоте. Како сачувати савест усред катастрофе? Како заштитити оне које волиш, који су ти веровали? Како заштитити прогрес, који је равнодушан према друштвеним биткама? Тамо, на палубама речних тегљача, капетани су тражили поштен пут у будућност, а мали човек је постајао јачи од огромног и моћног пароброда.