Бродски у иностранству: Империја, туризам, носталгија

Протеран из Совјетског Савеза 1972. године и добио Нобелову награду 15 година касније, Јосиф Бродски је на много начина наставио велику традицију песника у егзилу. Па ипак, године проведене далеко од куће нису га учиниле пустињаком. Иако се никада није вратио у свој вољени Лењинград, био је слободан да путује и пише о свету. Ова монографија се фокусира на Бродскијеве песме и есеје о Мексику, Бразилу, Турској и Венецији. У настојању да оспори устаљене представе о Бродском као водећем емигрантском песнику и наследнику европског модернизма, Сана Турома смешта свој материјал у непознати контекст савременог путописа. Ауторка види Бродскијеве путописне списе као одговор не само на његово егзиловање, већ и на постмодерни и постколонијални пејзаж који их је првобитно обликовао. У својим латиноамеричким песмама, Бродски користи жанр ироничне елегије, чиме одбацује постколонијалне стварности Мексика. У свом есеју о Истанбулу, песник се укључује у контроверзну дебату о оријентализму, ослањајући се на познату представу о Русији као месту где се Исток сусреће са Западом. А Венеција, узорни туристички град, постаје место где Бродски може да преиспита своју лирску суштину. Турома прати раније неистражену путању песникове еволуције од усамљеног дисидента до прослављене књижевне личности и нуди нову перспективу о геополитичким, филозофским и лингвистичким премисама његове песничке маште. Сана Турома је истраживачки сарадник на Институту Алексантери, Универзитета у Хелсинкију, Финска.