Бризбејн

Јевгениј Водолазкин је лауреат награда „Бољшаја књига“ и „Јаснаја пољана“. У свом роману „Брисбејн“ наставља приче о ликовима (Лавр, Авијатичар), чије се судбине, као у античкој трагедији, изненада и одмах мењају. Глеб Јановски, виртуозни музичар, на врхунцу успеха губи могућност да наступа због болести и покушава да пронађе другачији смисао живота, нову тачку ослонца. У томе му помаже... прошлост - покушава да сакупи сећања на своје кијевско детињство седамдесетих, младост у Лењинграду, садашњост у Немачкој и поново у Кијеву 2000-их. Само Бризбејн није међу овим путовањима кроз живот. И да ли такав град заиста постоји? Или је то само фатаморгана, сан, утопијски идеал, музика сфера? - У вашим интервјуима се често помиње град Бризбејн, па, и Аустралија уопште. Зашто? - Зато што када ми имамо зиму, они имају лето. - А када ми имамо лето? - Онда и они имају лето. По нашим стандардима, лето је. У нашој породици, ово место се сматрало рајем. - Становништво тамо је превише специфично за рај. Потомци осуђеника. - Па шта? - Рај захтева добру биографију. - Јеси ли био тамо? - Где, у Аустралији? - Не, у рају. Како знаш каква се биографија тамо тражи?