Браћа Карамазови

„Браћа Карамазови“ (1879–80), последњи, најобимнији и један од најпознатијих романа Ф. М. Достојевског, обраћа се читаоцу ванвременским моралним и филозофским питањима о греху, одмазди, саосећању и милосрђу. Књига, коју је сам писац дефинисао као „роман о богохуљењу и његовом оповргавању“, била је покушај да се „реши питање човека“, да се „реши мистерија“ човека, што је, према Достојевском, значило „решавање питања Бога“. Кроз призму готово детективске приче о бруталном убиству главе провинцијске породице Карамазови, аутор приповеда о вечној борби између Божанског и ђавола у људској души. Једно од најдубљих искустава у светској књижевности у одражавању хришћанске свести, „Браћа Карамазови“ постала су предмет парадоксалних филозофских и психоаналитичких тумачења у 20. веку.